blog

  Gledao je neki Džarmušev film. Spustio je čašu na sto, mislio je da će pući. I glava mu puca od fantazija. Fantazira o njoj, savršenim pesmama i jako dobrom piću. Onom od kojeg gorčina pređe iz mozga i duše direktno u usta. Ako potraje, postaje slatko. Totalno suprotno od poštapalice za kratak vremenski period. Učinilo mu se da mu se nasmejao led u čaši. Možda je opet malo preterao.

Ono što krene da truli treba saseći u korenu, inače ode sve u propast. Najteže mi nakon putovanja pada raspakivanje i pranje stvari, vraćanje na staro. Često torbu na sred sobe danima preskačem. Mrtva torba, onako otvorena, iz nje se prosuli razni rukavi i nogavice kao creva, i jedna ista knjiga koju vučem na putovanja a nikada je pročitati neću, par čarapa koji se uvek otkotrlja negde na drugi kraj

…picke su u kurcu, sto bi se reklo vulgarno. kako moj zivot i zvanicno vise nema smisla, izrazicu se tako.. vise ni u kom pogledu nisam ista osoba, jer su, posle neprijatno malo vremena, sise postale mammae, samo funkcionalni deo anatomije zenke sisara koji sadrzi zlezdu koja luci mleko pod uticajem prolaktina, izlucenog iz hipofize.. samo egzofitna izraslina koja moze biti zahvacen tumorom.. karcinomom, cak. posle dana bleje u koronarnoj

prijavi meni kblo da je 16 u becu sneakercon, od mene cuju to laki i somi koji su iz fazona da idu i kao dogovoreno. nikola spasic nas odma odjebe i kao dobro, idemo mi.. sledeca scena, ulazim sam u bus. putujem svetom, neko skubi sranje, samo menjam azijate kopilote za ugrofinske metalce i nekog matorog u saragama sto lici na ron jeremya.. na busu niko drugi do @oudzialjosa sa

Kad god se vratim iz inostranstva uhvati me stanje blage depresije. Kako to oni tamo onako, a mi ovde ovako. Bar da sam se rodio u nekoj Somaliji, pa da znam, jebiga, mali sam, crn, gladan, umreću za par godina, i idemo zezanje. Stvarno, zašto je ovde recimo danas četrdeset stepeni, a u Češkoj lepo kulturno vreme, tridesetak preko dana, uveče za duks, milina. Mrzim vrućinu. Jebeš nebo bez oblaka.