Imam posla. Zbog toga sve može, pa i novi blog. Sve sem posla. Ko da će sam da se završi. Kampanjac sam. Ceo život. Imam još par dana vremena, ako ne počnem, tu su i noći. Nisam imao vode dva dana, danas su bili da poprave. Troškovi 17000 dinara. Mogao bih i bez vode. Samo da mi se muve ne lepe na facu kad se umivam pivom. Struja je već problem. Bar jedna utičnica. Portabl. Preživeo bih. Video sam neke vajrles utičnice i prekidače, samo nalepiš na zid, možeš da pališ gasiš svetla zvukom, dodirom, skoro pa i pogledom. Usaglasiš recimo da ti se na puc prstima zamrači svetlo, upali muzika i navuku zavese. Ponekad pljesnem dva puta rukama, probam da ugasim svetlo kad me mrzi da se pomerim. Onda zatvorim oči i tripujem luksuz.
Čini mi se da sam iz dana u dan sve gluplju, svaka pretraga na guglu, vikipedija kao podsetnik, svakim klikom na ono search dugme osetim kako mi umre po jedna ćelija u mozgu. Boli. Priča mi drugarica malopre da čita knjigu, pozajmila od gazdarice. Ja nemam gazdaricu, al zamisli da imam biblioteku. Ponovo taj gugl, i imam. Ima i internet pretraga baze, ponovo search. Odlično. Članarina, 1500 dinara. To je mali problem. Ne bi bio, al posle 17000, jeste. Besplatno učlanjenje za dobrovoljne davaoce krvi. Ok, idem sutra da dam krv. Setim se, dao sam je već jednom. Kopam arhivu, teška pretraga bez gugla. Ne samo da imam biblioteku u kraju, nego imam i tri pasoša! SFRJ, SRJ i RS. Fali mi samo SCG, al taj pasoš nije ni postojao. Koliko ljudi na svetu je živelo u četiri države? Privilegija. Prvi pasoš mi je izdat u julu 1991. na dan kada je poginuo Raveno Čuvalo, prva žrtva JNA u Zagrebu. Čuvalo. Guglao sam, naravno. Ne sećam se tog inostranstva, verovatno zato što je počeo rat, pa nigde nisam ni otišao. Pasoš je ostao prazan. Trebalo je da idem i na školovanje u Ameriku, to sa ovim drugim pasošem. Poslao sam papire i sve to već, San Diego, zezanje, a onda je počelo bombardovanje. Ponovo nisam otišao. Sa ovim poslednjim pasošem dobro mi ide to inostranstvo, dosta puta sam prelazio granice, samo, nikako da počne neki novi rat. Tad bi ovo dobrovoljno davanje krvi imalo više smisla. Iskopao sam člansku kartu. Imam i svoj “broj davaoca”. Ne znam samo da li ću s ovim moći da se učlanim u biblioteku. Poslednji put sam dao krv pre više od deset godina. Otom potom, nastavak kad krenem u akciju, kad otopli, i neka bude kako bude…
“…a ko će-da plati-te silne-račune.” Izašao je Smoke Mardeljano – EP 2012, mislim da se tako zove. Dobar je Smoke. Ova pesma mi je super. Ima dl albuma, pa potražite. Kad ne radimo Samo lagano radio show, da ovako ispromovišem dobru stvar. Aj, toliko. Imam posla.