Izbori 2012.

Ješćemo mi ponovo mućena jaja i drobljeno mleko. Nije mi prvi put da čim sednem da pišem, budem gladan. Često sam gladan. Sem kad pijem. Ne odlazim da jedem bez nekog čvrstog razloga. Jednom ću da umrem od gladi jer me je mrzelo da ustanem. Da sednem da pišem. Ležim. Nisam seo da pišem, još od školske klupe. Prebacim se na desni bok, natočim vodu, vratim se na levi, otkucam par slova. Morski slon. Po parketu, od kreveta do kupatila, negde oko tri popodne, kad sunce dođe na prozor, jasno se vide tragovi stopala u prašini. Kad je duže od ovolikog pasusa, ne čitam. Pesma duža od tri minuta? Ne puštam. Hteo sam da se osvrnem na ovu kampanju i izbore bližnje nam, al mi se ne da. Tužno je što će na kraju neko i pobediti.  Aj.