Ljubav. Stvarno uzvišeno osećanje koje mnogi svedu na nivo odnosa koji se odvija između deteta sa Daunovim sindromom i igračke. Ono, detetu je lepo, ali ti je nekako tužno kad gledaš. Jesmo mi kao narod otišli u kurac sa normiranjem moralnih vrednosti, ali bar ne budite licemerni. Gledam taj neki generacijski raspon koji me hvata, i vidim da su mnogi ostali na nivou prvog razreda srednje škole. Govorim o onim istim koji, da je pravde, bi dobili dobro plaćen posao samo ako promašivanje šolje u wc-u postane profesionalni sport. Oni kojima je ideal da se što pre ožene/udaju, a da ni pojma nemaju zašto i kako. Ja sam više za džentlmenski oblik Čarli Šin varijante. Ona bar može da preraste u nešto smisleno ako su oboje mentalno nezagađeni. Bar dok se ne pojavi the žena. Sve je bolje od javnog pofejsbukljavanja “ljubavi” srcima, izlivima nežnosti u interpretaciji deteta iz kefalice, degradiranja muškarca i idealizovanja ženskog bića. Što reče Ask: Budite bar pametni, kad niste dobri.
A imaš i onaj fazon kada ti ta ista žena uopšte nije jasna. Priča, priča i priča, a ti ne kapiraš, ne kapiraš, ne ka-pi-raš. Plastični primer situacije. (Radi boljeg doživljaja, tri tačke predstavljaju najnagliju promenu na sledeću rečenicu)
Ona: E, bila sam danas kod Milene…Ona moja drugarica iz srednje…Znaš, pričala sam ti, njen dečko je trenirao vaterpolo…Ali nije joj on više dečko…Posvađali su se zbog njene keve…E, a znaš njenu kevu, ona ti je na studiju B gostovala kad je bila emisija o poplavama…Sećaš se kad je 2006.bila poplava pa onaj haos kod autobuske?…..
ŠTA PRIČAŠ TI JEBOTE?! Imaš li ti imalo razumevanja za osobu koja sluša?! Danas sam kupio komplet lepinju. Pojeo sam je. Bila je do jaja. Verujem da je ovo najbolji način da opišeš situaciju. Mada, dobićeš verovatno još tonu sranja o tome kako će ti se taj već oformljeni pivski stomak pretvoriti u mešalicu za beton. Izbegavanje tipa obavezno. Ili laž. Nadam se da dobro lažeš, jer ćeš uvek kada krene očenaš po tvojoj glavi moći da se vadiš na Dostojevskog. Gospodin je rekao da je lagati originalno uvek bolje nego ponavljati tuđe istine. U prvom slučaju si čovek, a u drugom samo papagaj.
Ne kapiram ortake koji se lože na šuplje i stereotip ribe. Ono, gde je tu prostor za istraživanje. Sedi u neki beogradski kafić koji je u blizini fakulteta ili u autobus koji se vraća sa Zakintosa i za 3 sata saznaćeš sve o njima. Bukvalno. Mada, jeftinija ti je ova prva varijanta. Ne znam da li sam jedini (a sigurno nisam, jebiga, ima 7 milijardi ljudi na svetu) ali fale mi stvari koje nikad nisam doživeo. Trip. Baš sam sa Kajblom pričao o jednoj situaciji na Zlatiboru. Ima blizu njegove gajbe jedna perverzija od kuće sa ogromnim prozorom na boku. A pogled odatle, kapiram nevera. I zamisli sad unutra neki kamin, fotelja, stari gramofon, police sa bezbroj knjiga. Obučeš Hju Hefner bade-mantil, staviš monokl i zapališ lulu. Sipaš vino staro kao Krkobabić i sediš tako. Onda ti dođe žena sa tetoviranim rukama, i bira neki soul i lagani fank sa ploča. A kad ode, samo ti ostavi poruku na jastuku: “Nećeš me više videti, ja sam SMS atentator o kome svi pričaju”. Hirošima!