Glup(a) si moronu.

“Imam strica u Portlandu, i on je jako bitan čovek tamo“. Čuh ovo danas u toku čekićanja neke birokratske aktivnosti na fakultetu mi. Kao prvo, koja normalna osoba može na ovakav način da izgovori rečenicu u svakodnevnom razgovoru sa drugom osobom, kojoj su jedine obaveze u životu klepetanje sa ovom prvom, šoping i fristajler. Da, dve devojke su u pitanju. Kao drugo, ne znam dotičnog strica, ali teorije nema da je on jako bitan čovek u Portlandu ako nije gradonačelnik ili guverner Oregona. A nije sigurno. Prema tome, ja se pitam iz kog razloga ta rečenica nije glasila: „Imam strica u Americi, on je neko mudo u nekoj zapizdini od grada“. Da je tako rekla, možda bi deo sa laganjem i prošao, ili čak bio i istinit. I šta je zapravo odgovor na tu, nazovimo je, konstataciju. Da li je možda ova druga u sebi popizdela, jer i pored toga što nosi goru šminku od prve, nema dečka već 2 i po godine, sad mora i da sluša o stricu u Portlandu koji je car i šalje original pradu i dolčea. Verovatno je odgovoorila nešti tipa: „Kaaapiram, i meni je od druge tetke keva u Torontu, isto ima mnogo srba na do jaja položajima blabla umri blabla“.
Ali kakav fleš danas sa tom knjigom. Jedna od najbanalnijih stvari u životu što mi se desila, potpisujem. Ostavim je na krovu auta, jer u jednoj ruci držim jaknu već, i treba mi slobodna ruka da otključam. Naravno, nakon pip-piip planiram da otvorim vrata i ubacim je unutra. Već mi je u glavi kako je 15 do 3, kako ću da se zaglavim negde na banjici od crnotravske pa sve do kanarevog, kako treba da ubacim mobilni da se puni, da svratim do prodavnice itd. Srećom, do Kovača sam imao neke male uličice i ne veliku potrebu da vozim preko 40, pa sam čuo to : „Brate, imaš neku knjigu na kolima“. Inače, sa pojačanom Who See klapom, ne bih ni čuo gde bi se to skotrljalo, i verovatno bi se ceo život pitao gde sam, jebote, izgubio knjigu. A ako bih se setio, šta bih rekao u fakultetskoj biblioteci. „Znate, krov mi je malo labav, plan da od dačije napravim ševrolet kabriolet nije uspeo, pa sam morao da pritisnem nečim. Nisam obezbedio to po standardu OSHAS 18001, i eto jebiga“. I plus što knjiga ima 900 strana, sine, mogao sam i nekome da razbijem šoferšajben. Uglavnom, milion glupih stvari je moglo da se desi, tako da hvala kolegi koji mi je ukazao da sam moron.
Idu nam sad neki nastupi u susret, čemu se radujem, jer odavno nismo prašili. Pančevo pa Beograd, krajem aprila i početkom maja, respektivno. Tako negde u to doba treba da izađe EP sa Blokovskim, 2 i po godine nakon našeg prvog zajedničkog izdanja. Drugačije je tematski i konceptualno od svega što je do sada rađeno, pa ćemo ili biti pukovnici ili pokojnici. Možda se i preselimo u Portland ili Toronto, da budemo jako važni ljudi i pijemo viski u podne sa ostalim manje važnima koji će biti u našoj poslovno – političkoj sviti. Serem, ae pozdrav uz jednu bombu.
httpv://www.youtube.com/watch?v=UgopsSJJ0TQ&feature=related