blog

Do malopre sam bio ubeđen da je tu noć kad si se udavala bilo Badnje veče. Da dok su me pijanog odnosili moji prijatelji verni psi, da sam ti govorio da nisam ja ni pola tolko loš ko što kruže glasine, da ima milijun takvih kao što si ti i da ću te preboljeti. Jebiga. Da je Davorin Bogović mrtav, prevrtao bi se u grobu. Danas je Badnji dan. Kažu

Ima ta neka ortakinja iz Prijedora. Jelena Topić. Već neko vreme stoji na kutiji u centru grada. Ćuti, bleji, ne radi ništa. Da kažemo da stoji u mestu. Žuta štampa piše da je završila jedan, a sad će i drugi fakultet, da joj je ovo ustvari diplomski, drugi kažu bunt jer je nezaposlena, oglašava se valjda putem fejsbuka i piskara neke poruke uz sebe. Možda bleji samo jer joj se

Pre neki dan, na Gradskom trgu u Čačku, zaglavilo se dete u kanti za smeće. Najobičnije dete, nije ni starleta, ni manekenka, ni teniserka. Majka joj nije estradna umetnica, otac joj nije političar, pandur, čak ni menadžer. Kako da se zaglavi neko tako običan, još je dobila i medijski prostor. Ko je njoj to dozvolio?

Sklapao sam oči ispod tamnih naočara. Svaki put sve duže žmureći. Voda me je nosila levo desno, slušao sam talase i tonuo u san.

dakle, emulatori su jedan od najboljih primera napretka covecanstva… igricu, za koju mi kao klincu nikako nije bilo jasno kako moze da kosta 50 drkema dok cejebenide kosta kao 100 dinara, sada mogu da skinem dok tapnem prstom i igram na kompjuteru i/ili telefonu [cak] kad jebeno god.. sad jos mogu i da saveujem. mislim,  zivim u ovom svetu vec kao deceniju, sem sto sam u nekom momentu u osnovnoj