Do malopre sam bio ubeđen da je tu noć kad si se udavala bilo Badnje veče. Da dok su me pijanog odnosili moji prijatelji verni psi, da sam ti govorio da nisam ja ni pola tolko loš ko što kruže glasine, da ima milijun takvih kao što si ti i
Ima ta neka ortakinja iz Prijedora. Jelena Topić. Već neko vreme stoji na kutiji u centru grada. Ćuti, bleji, ne radi ništa. Da kažemo da stoji u mestu. Žuta štampa piše da je završila jedan, a sad će i drugi fakultet, da joj je ovo ustvari diplomski, drugi kažu bunt
Pre neki dan, na Gradskom trgu u Čačku, zaglavilo se dete u kanti za smeće. Najobičnije dete, nije ni starleta, ni manekenka, ni teniserka. Majka joj nije estradna umetnica, otac joj nije političar, pandur, čak ni menadžer. Kako da se zaglavi neko tako običan, još je dobila i medijski prostor.
Sklapao sam oči ispod tamnih naočara. Svaki put sve duže žmureći. Voda me je nosila levo desno, slušao sam talase i tonuo u san.
dakle, emulatori su jedan od najboljih primera napretka covecanstva… igricu, za koju mi kao klincu nikako nije bilo jasno kako moze da kosta 50 drkema dok cejebenide kosta kao 100 dinara, sada mogu da skinem dok tapnem prstom i igram na kompjuteru i/ili telefonu [cak] kad jebeno god.. sad jos
Gledao je neki Džarmušev film. Spustio je čašu na sto, mislio je da će pući. I glava mu puca od fantazija. Fantazira o njoj, savršenim pesmama i jako dobrom piću. Onom od kojeg gorčina pređe iz mozga i duše direktno u usta. Ako potraje, postaje slatko. Totalno suprotno od
Ono što krene da truli treba saseći u korenu, inače ode sve u propast. Najteže mi nakon putovanja pada raspakivanje i pranje stvari, vraćanje na staro. Često torbu na sred sobe danima preskačem. Mrtva torba, onako otvorena, iz nje se prosuli razni rukavi i nogavice kao creva, i jedna ista
…picke su u kurcu, sto bi se reklo vulgarno. kako moj zivot i zvanicno vise nema smisla, izrazicu se tako.. vise ni u kom pogledu nisam ista osoba, jer su, posle neprijatno malo vremena, sise postale mammae, samo funkcionalni deo anatomije zenke sisara koji sadrzi zlezdu koja luci mleko pod
prijavi meni kblo da je 16 u becu sneakercon, od mene cuju to laki i somi koji su iz fazona da idu i kao dogovoreno. nikola spasic nas odma odjebe i kao dobro, idemo mi.. sledeca scena, ulazim sam u bus. putujem svetom, neko skubi sranje, samo menjam azijate kopilote
Kad god se vratim iz inostranstva uhvati me stanje blage depresije. Kako to oni tamo onako, a mi ovde ovako. Bar da sam se rodio u nekoj Somaliji, pa da znam, jebiga, mali sam, crn, gladan, umreću za par godina, i idemo zezanje. Stvarno, zašto je ovde recimo danas četrdeset
Na koga smo mi to stalno ljuti? Kao društvo, kao narod, kao zajednica. Da li se iko ikada zapitao odakle potiče srž svega što nam ide na onu stvar? Ja se ponekad zapitam, ali mislim da još uvek nisam došao do pravog odgovora. Ili bar nisam siguran u njega. Zašto
Dobro jutro. 8:48. Sada je već 8:50, dva minuta sam gledao kroz prozor. Video sam vrućinu i lepljiv vazduh. Video sam samo ostatak noći. Sanjao sam kako mi kerovi pišu prijavu za nešto što nisam uradio, i da se to desilo u Užicu. Užicama. U žicama. Sanjao sam i kurve.
Palo mi je na pamet… svakog u životu mora nešto da ukenja, zar ne? I onda sam počeo u glavi da prekopavam primere. Marinko Madžgalj je, recimo, nula od glumca, a u Crnom Gruji je baš dobro izneo ulogu. Milan Kalinić je nula od glumca, a…glumio je u nekim flmovima.
Blog me zove, javio mi čovek koji voli trešnje sa drveta. Počeo sam da lupetaram po twitteru, a ne volim da gnjavim ljude spamovanjem tajmlajna im. Ovako je bolje, pustio sam Šopenovu baladu i malo ću da mu taktiram zvukom dugmadi sa tastature. Dugmad je čudna množina, jer podseća samo
Pre nekoliko meseci sam pisao kako me bude superglasni alarmi iz druge sobe, ali pošto više ne živim sam, morao sam to da ukinem. Sad sam našao novo, još bolje rešenje!