Kako se budim ujutru? pt.2

Pre nekoliko meseci sam pisao kako me bude superglasni alarmi iz druge sobe, ali pošto više ne živim sam, morao sam to da ukinem. Sad sam našao novo, još bolje rešenje!
Jedno vreme sam se vratio na staro, snuzovanje do polaska (snuz bluz), i moj san o nosaču aviona je propao. Ko se ne  seća, evo tog bloga (Zombi Srđan protiv robot Srđana na nosaču aviona).
Ali sad sam našao vrhunsku aplikaciju za Android: program ima ugrađen wi fi detektor, i alarm svira sve dok se ne približiš ruteru – Goob Alarm! Odličan izum. A meni je ruter u špajzu, i onda taman mi je tu sve što treba za doručak.
Ima i dodatno podešavanje: Možeš da namestiš ili da svira dok se ne približiš ruteru, ili dok ne pobegneš od rutera, tako da, mogu da namestim i poseban alarm kad treba da krenem da ne zakasnim na posao, da mi svira nešto iritantno sve dok se ne odaljim od kuće dovoljno daleko da prestane da svira alarm.
Tehnologija caruje, snaga volje klade valja. Namesti sve što možeš u svom neposrednom okruženju tako da možeš da postigneš šta ti treba, u smislu neke discipline, umesto da stalno moraš da se upinješ iz mozga. Okruženje je sve. Kako inače postoje debeli generali? Kad omatore i iz kasarne odu u kancelarije, ugoje se, zato što nisu oni iznutra nešto super disciplinovani, nego ih sistem postavi na šine. Postavi i ti sebe na šine.
Sledeće sam razmišljao, možda, pošto uvek zaboravim da bacim đubre, možda da iskoristim onih 30$ probno što imaš za Fejsbuk oglase, pa da targetiram sam sebe, tako da umesto Tadića i Nikolića tamo sa strane na FB da mi neko vreme iskače: Srđane izbaci đubre, kad god visim na Fejsbuku.