Zadnji voz

Do malopre sam bio ubeđen da je tu noć kad si se udavala bilo Badnje veče. Da dok su me pijanog odnosili moji prijatelji verni psi, da sam ti govorio da nisam ja ni pola tolko loš ko što kruže glasine, da ima milijun takvih kao što si ti i da ću te preboljeti. Jebiga. Da je Davorin Bogović mrtav, prevrtao bi se u grobu. Danas je Badnji dan. Kažu da šta danas radiš, to će cele godine dobro da ti ide.
Ovo je prva Nova godina u kojoj sam rešio da napravim spisak stvari koje želim da ispunim do kraja iste. Naravno, nisam ga napravio, al imao sam ideju. Taj spisak bi trebalo praviti baš danas, ne pred Novu godinu, jer nije svaki dan Badnji dan. I stvarno, pravio bih sad spisak, da nemam preča posla. To bolje zvuči nego nemam pojma šta bih tačno napisao. Sve te želje zahtevaju neke poteze koje godinama odlažem uz – sutra ću. Ima čak i stvari za koje sam govorio – sledeće godine ću. Entuzijazam. Da nikad ništa neću napraviti bilo mi je jasno kad je ispario. Ceo taj ložim se na nešto momenat čekam već godinama. Ustvari, ložim se na nešto dovoljno jako da se zaludim momenat. To se valjda ne juri, to te pukne. Neke stvari moraš da namestiš, al da se desi, to mora samo od sebe. A vreme radi protiv. Mislio sam, s godinama će sve to da se iskristališe, da sedne na mesto. Neće. Što više stvari shvatiš, vidiš, naučiš, stvari su sve gluplje. Ovo ti je zadnji voz. Nema veze, peške ću. Taj zadnji voz mi je jedan od omiljenih simbola. Zamišljam ga kao neki GSP autobus, negde oko pola sedam ujutru, na stanici kod Sajma. Znam da neću ući.
Skubi mi je rekao da ako ne radimo to što radimo, da zapravo ni ne postojimo. Kad se isključi egzistencioni momenat u životu (sve za kupatilo), to ima poentu. Sve što radiš glupavo je i beznačajno, a ako to ne vidiš, pitaj. Neko će se već naći da ti realno i logično objasni zašto si uzaludan. Pitaj mene ako nikog ne nađeš. Zato moraš svesno da budeš iščašen, lud. Da pređeš globalne granice i radiš glupo, ono što te zabavlja, do kraja. Problem je šta danas može da te zabavi i koliko je to uopšte kvalitetno da bi mu se posvetio. Keva mi je rekla, pre godinu dve, otkrila je youtube, pa je počela da sluša sina, da imam dosta pesama u kojim pričam kako smo mi/ja superioran, kako ste vi/ti sranje. To je i bila poenta. Rep je bio jedan od retkih izraza u kom si legitimno mogao da se verbalno kurčiš i da na taj način zabavljaš sebe i druge. Sad su tu društvene mreže, blogovi, komentari na portalima, sad se svi kurče, svako je svoj bog, pa je takva zabava kroz rep oslabila. Reperi su otišli manje više u drugu krajnost, ono što je Skubi rekao, slično ponavlja recimo i  Bvana “Ja ako ovo ne radim, ja ne postojim, al jebeno sam loš i to me malo koči.” ili Ajzea “Moji drugovi se jedan po jedan žene, a ja i dalje pišem pesme, i dalje sam reper, jebiga.”. Prešlo se sa “vidi me, repujem”, na “repujem, jebiga” stil. Naravno, još uvek su tu svi pravci od humorističkog, preko političkog, betl, reprezent, genksta, do najaktuelnijeg trep repa. Ta širina pravca gde strukturno i tematski emsijevi na muzičkim podlogam mogu da odu u krajnosti gotovo bez dodirnih tačaka, a da i dalje pripadaju istom žanru, jedna mi je od omiljenih karakteristika repa. Nekima su jedni previše belački, drugima su prvi previše crnci. Zajedničko svima je da misle da je njihov rep bolji. Svejedno, crno ili belo. Ako zaista hoćeš pažnju u Srbiji, moraš da repuješ žuto. Problem je u ceni koju moraš da platiš u tom slučaju i šta dobijaš zauzvrat. Tu može da se citira recimo Vudu Popaj “Ako me takav album drži na sceni, neću ga ni snimiti, jer blamovi su to za sitne pare, koje može da trpi samo onaj ko voli to da radi”, što opet vraća priču na početak. Sve je dobro dok je tebi dobro. Problem je kad stigneš do cilja, ako to nije nešto što si hteo i zamišljao. Gore je ako ne stigneš do cilja, pa to ostane nešto što si hteo i zamišljao. Tu nema garancija, ali cilj moraš imati. Bez cilja izgubićeš volju. Bez volje izgubićeš to što radiš, što znači izgubićeš sebe. Zato sam i rešio da umesto spiska želja, na Badnji dan, pored svih stvari koje sam već odradio, izbacim i jedan blog, pa da vidim. Ako su običaji tačni, super, ako ne, ne moram da čekam sledeću godinu. Srećni praznici. Želim vam dovoljno volje i vremena da uradite sve što vam padne na pamet u ovoj godini. Da budete ludi i zabavni.