I šta sad zarez a?

Tako nešto kao čuvaš, voliš, paziš, neguješ. Nekad više, nekad manje. Al u principu, da. Kao, stalo ti je, ipak bitna stvar, ne možeš baš ni svemu uvek posvetiti pažnju, al u proseku, tu je iznad. I džabe. Ništa ti to ne možeš da zadržiš sam. Ali ništa. I onda kad me neko pita zašto se ne treba vezivati, pa jednostavno, nema logike. Baba će ti umre, pas će ti ugine, majca će se isprati, patike se pocepati, škola se završiti, dobićeš otkaz, šutnuće te riba, tekma će se završi, pivo ćeš popiješ, mobilni ćeš izgubiš, nestanu i pljuge, ključevi su već nestvarna stvar, onda tako dok čekaš tvoji da ustanu za pola sata, setiš se neke igračke koju su isti tvoji tako dali ko zna kome, kao, žao ti je, onda skapiraš da je nedelja, i sve u kuras. Tako bar izgleda. A onda ti crkne laptop i shvatiš neke stvari. E jee.