Panika

Znash ono, ma sigurno znash, samo cu ja biti taj shto ce to da sad napishe i ti prochitash i kazhesh onda – uh, ima nas josh takvih, nisam lud.Dan pre, tj ovaj dan, neshto isplanirash za sutra, onako, da ispostizhesh sve u tom danu i onda si na kraju car… dakle planirash planirash…Sutra se probudish i kao jesss, idemo, ustao sam na vreme, sve cu da sredim, pozavrshavam, i onda malo dilej na prvu obavezu koju reshavash, pa malo duzhe traje, pa nema prevoza, pa na shalteru frka, velik red… pa onda krenesh drugu stvar da radish, a isplanirao si ih jedno 10 i sve su stale knap u taj dan. A realno bi mogao i u nekoliko dana da ih reshish, jer imash vremena, ne mora sve to bash danas. I onda vidish da neeeeema shanse da zavrshish sve to, al ne mozhesh plan da prekrshish, isuvishe je savrsheno bio napravljen, i onda se na svakom od tih mesta, gde reshavash te obaveze, nepotrebno znoish, i razmishljash vec o sledecoj, i to shto mozhesh ne zavrshavash kako treba i i i sranje.I onda dodje kraj dana, nisi sve to pozavrshavao, i legnesh da spavash i nervirash se zato shto nisi. I onda polako objashnjavash sam sebi mentolu, kako ustvari sve to mozhesh i sutra, a i prekosutra, a i za koi dan. Mislim realno, sutra mozhesh i da se odmorish od ovog sranja shto si sebi danas bespotrebno napravio.