Idesh pravo, pa druga, nene, treca desno

Kako samo ljudi OBOZHAVAJU da objashnjavaju neku lokaciju, kako do nje doci. Prosto jedva chekaju da ih pitash. Ustvari, raduju se onako u sebi, i dok ti objashnjavaju, samo ako znaju gde je to mesto shto si ih pitao/la.Ijaaaao!Ne zhelim da uzmem primer, da bi bilo univerzalno.Pitash ga da ne znash mozhda gde je to i to, a on zna gde je, i onda krece da ti objashnjava i ovaj semafor, i da je na toj raskrsnici ta i ta zgrada, koja je SAMO NJEMU orjentir u glavi kad ide na to mesto, pa onda ti josh kazhe da tu prolazi taj i taj autobus, i da ima josh neki znak tu pored, pa da se odmah do tog mesta koje ti treba nalazi i josh jedno mesto sa onim natpisom velikim. Pa ti mozhda josh i kazhe sve paralelne ulice, i ove koje je presecaju, sa sve ono ULICA… pa taj i taj naziv. Obichno neki najkomplikovaniji, a sto puta si prosho kroz tu ulicu i nikad nisi znao kako se zove.I onda probash da pratish te putokaze, i obracash pazhnju na sva ta mesta, tj hmm, putokaze, i onda se zhiv pogubish, jer ako jedan ispustish… pa… ajde… ODE MAST U PROPAST.I onda obichno ne nadjesh to mesto, jer tvoja logika egzaktnog pracenja tih putokaza ne pije vodu. Jer je to nekako odokativno, za tog iskusnog putokazatelja – okvirno, znash. Ko ono kad kazhu stavi malo brashna, malo vode, malo shecera, ili sholju ovoga i sholju onoga… i onda veze s vezom nema to shto si napravio. Koje su to sholje u pitanju?IIIiiii (uvek – i, m?) onda drugi dan sasvim sluchajno vidish to mesto, ili te neko odvede drugom prilikom tamo, i vidish da ti je bilo ispred nosa, neg si zaslepljen bio svim tim slikama koje si stvorio u glavi.stvorio/la i sve to /la gde treba, ako chitaju zhenke… ako