Moram skucam nešto kad bude 07.07.07.

Ceo dan zalivaš cveće i trista čuda, i onda padne kiša. Tako je to kad nemaš auto da ga pereš u dvorištu, mislim, nije da nemam zato što ne mogu, nego neću. Jednostavno ne volim da vozim, kolko god to zvučalo čudno ovima koji hoće a ne mogu, i tako za gomilu stvari. Al, nije problem sad u kolima, cveću, kiši i šta god, nego što ne mogu da spavaaam. A vreme je iz fazona, ajde zaspi, molim te. I kako se sve ove predhodne, a i mnoge druge stvari, rešavaju pitanjem od četiri slova – “Čemu?”, e, ovde dolazimo do kompleksnije situacije. I sve zbog toga što sam planirao da ceo ponedeljak provedem na raznim mestima, da se ponašam bahato, trošim novce, vozim se taksijem i dođem kući sa gomilom prepunih kesa. Sve sam to isplanirao prošle noći. Kad isto nisam mogao da spavam. A zašto da spavam, da bih ustao ujutru, kad će ujutru da pada kiša i onda neću moći da krenem na trista mesta jer pada kiša, a neću moći ni da spavam jer sam se naspavao, i sve onda pogrešno bude. Posle kad mi kažu da treba da planiram svoj život, važi. Tako sam krenuo i u Novi Sad, praveći se pametan, sa sobom sam poneo karticu iz mrtvog mobilnog telefona, jer imam gomilu drugara u tom gradu, kao, ako uhvatim vremena, pa bih da se vidim s nekim od njih, kako ću bez telefona onda? Sjebana stvar taj telefon, da mi je da se vratim desetak godina nazad, da se setim kako smo živeli. Naravno, stigao sam kući, bez da mi je i pala na pamet ta ista kartica. Onda mi je pre neki dan sinula ideja, da ipak ja izvadim tu karticu iz novčanika, za svaki slučaj, da je ne izgubim, jer to bi verovatno bila tragedija, toliko telefona stoji spakovano na istoj. Naravno, od kartice ni traga ni glasa. A baš mi je jedna novosađanka predložila da moram da se prvo umorim dobro, ako hoću da zaspim. Tako sam u pokušaju spajanja lepog sa korisnim, celu ovu moju raspalu kuću sa duhovima pretražio, umorio se fino, al nema kartice nigde, baš kao ni sna. Ni lepog, ni korisnog. A dan nakon što sam je izgubio, tačnije, saznao da sam je izgubio, dobio sam nov pornićarski mobilni, i zato sam hteo da svratim i do Telenora sutra, pa da posle šaljem one mmsove, kako je sve kul i super. To je sudbina, fazon, čitava priča se prepliće i sve je nekako uzročno posledično povezano, shvatam sada dok pišem blog, mada mi se bledo provlači kroz glavu neka slika, kako u polusvesnom stanju, negde na ulici čekajući prvi jutarnji autobus vadim iz novčanika tu prokletu karticu punu telefona raznih žena koje zovem samo kad sam baš u takvim stanjima, a i realno, funkcionišem bez mobilnog mesec dana i sjajno se osećam, i to čudo tehnologije samo nanosi zlo, pritom i zrači, i onako teatralno, vadim pištolj i pucam tri puta u karticu, dok se ona vrti u vazuhu na nekom matriks sranju i pretvara u prah, ulazim u autobus i budim se kući. A možda sam je i prodao nekom za sto dinara, da bih kupio još jedno pivo, jer sam bio žedan. Ko zna. I nije upala u fotelju, gledao sam i tamo. Moguće i da Mauzer ovo čita, ako je uopšte iko stigao dovde, pošto sam dobijao komentare da su ove gluposti koje pišem većinom za povraćanje, ili tako nešto, uglavnom, da je nepotrebno, pritom i ljigavo, plus nikog ne zanima, valjda. Nije ni bitno, ti čitaš, a iovako za konačni cilj imam da zaspim, a ne da nekog usrećim. Srećan bih bio da uspavam nekog, zato sam i preskočio razdvajanje po pasusima i ostale olakšavajuće okolnosti koje bi olakšale čitanje. Možda. Dakle, Mauzere, ako se već nismo čuli, u svakom slučaju me ništa neće sprečiti da danas odnesem te Arhitekti diskove na štampu, tako da zovi. A vama insajderima, eto sveže informacije da širite dalje, da ne bude da za dž pročitaste sve ovo. Štampamo disk, štampamo disk. Baš me zanima dal sam uspeo napisati najduži blog na sajtu, dal će ujutru biti lepo vreme, dal ću se probuditi kad sam i zamislio, dal ću uopšte zaspati noćas, šta će biti u kesama, ko će još ove godine nastupiti na egzitu, koliko slova i ima u ovom tekstu, ko će mi sve javiti svoj broj telefona posle ovoga, dal će sutra kad prikačim monitore u studiju sve ove besane noći dobiti svoj smisao, i kako da se otarasim svih tih milion pitanja, a i ako uspem, dal ću onda zaspati. Ne mogu više, smorio sam se, a i vas verovatno. Aj, potrudiću se da uskoro na sajtu dobijete neku novu pesmu od mene, umesto ovih stvari što uzaludno kucam.