Daj mi pištolj!

Daj mi samo jedan pištolj. Neki što ne moraš da ga puniš, neki koji nekako svemirski proizvodi municiju sam od sebe. I daj mi dva dana vremena dok me ne uhvate. Ne možeš da veruješ koliko bi svet bio lepši nakon toga. Znam da znaš. Dao bih i ja tebi, al se plašim da me ne upucaš posle. Ne vredi, morao sam da skratim priču. Imao sam sjajnu ideju da ispišem koga bih sve pucao, kako je to super i još svašta nešto, al sam se taaako najeo crnog luka malopre, znači, nema šanse da se sastavim sa razumom da sprovedem ideju u delo. Ovaj vetar i kiša su bolesni. Ja inače volim kišu, al ovo je smorilo totalno. Nije zdravo. I sad kao na silu pišem blog, jer prođe dosta dana kako niko nije. To je zbog vremena, sve je samo za spavanje. Što je sjajna ideja! Idem ja da spavam, a mogao bi i ti umesto što trošiš oči pred kompjuterom. Pozdrav nepoznata osobo…