Ep o Arhitektima

Krajem leta 2005. godine se nas trojica, Kuer, Blokovski i ja, skupismo kod Kuera na gajbi, prekoputa Novog Groblja, sa čijeg prozora se pruža čudan pogled – s jedne strane roze zgrade nove gradnje, a sa druge pomenuto dugo konačište Beograđana. I posle preslušanih dosta matrica, albuma i ispijenih dvolitarki piva, uglavnom onog čije se ime može naći na crvenoj novčanici, dođosmo na čudnu ideju – da oformimo grupu. Tj. Blokovski i Kuer su već ranije razmišljali o tome i došli su i do imena Arhitekti. Odabrasmo mi matrice, napisasmo tekstove za nekih 5, 6 pesama, snimismo na malom internet mikrofonu sa parčetom sunđera preko (jer smo čuli da je tako profi) i dođosmo do zaključka da to liči na nešto. A ako već liči na nešto, što onda ne bismo to nešto upakovali u formu albuma? I tu se zajebasmo… :))Prvobitno ime albuma je bilo Carski Rez i sa ozbiljnim snimanjem se počelo tamo negde na zimu 2005./2006. Pre toga je bilo čak i vatreno krštenje grupe na splavu Katastrofa, sa još demo repera i malim brojem publike, udaljenim od izvođača dobrih 80 centimetara… Došao Hajduk u Beograd iz Kanade, sastali se, napili se, snimili dve pesme. Došao Valar u Beograd iz Zagreba, sastali se, napili se, snimili jednu i po pesmu. Imali neki snimak od ranije, sa Ministrom Lingvistom, tako da smo se tu samo sastali i napili, nismo morali snimati. I tako, posle nekoliko plaćenih i neplaćenih termina po studijima, nas trojica odlučujemo da kupimo svoju opremu i time se poštedimo odlaska u tuđe studije i prepucavanja sa profesionalcima koji vole da boje vokale u Nuendu. Stigao mikrofon, stiglo pretpojačalo, stigli kablovi… Snimismo još nekoliko pesama za EP i još dosta ovako, sa strane. Već se leto bližilo, već smo imali dosta nastupa iza nas, već se polako i pročulo za ono što radimo, kada smo odlučili da Carski Rez preraste od albuma u organizaciju, upravo na čijem sajtu čitate ovo sada, a da album neće biti LP, nego EP, istog imena kao i grupa. I već se snimanje bližilo kraju, ostalo je možda da se snime još 2 pesme sve ukupno, kada nas je zadesila prva nezgoda. Mjan ubio mikrofon. Tj. Nije čovek ubio namerno, nego je snimao, normalno, i mikforon valjda nije uspeo da izdrži, nego je položio oružje pred srpskim G-Funkom i poklekao. Drugim rečima – crče! Odneli mi mikrofon na servis, jer je pod garancijom, oni rekoše da nema problema, da će biti uskoro i tako to… To uskoro nije došlo narednih 2 meseca, kada je istekao rok po ugovoru u kom oni moraju da ga poprave ili da nam daju zamenu. Nema problema, rekoše oni, biće ovih dana nov mikrofon i tako to… Ti dani su trajali mesec dana, kada smo napokon dobili novo sranje i mogli, posle tromesečne pauze, da nastavimo sa radom na izdanju. I uradili smo baš to, mada, sa malo manje entuzijazma nego ranije, zbog svih čuda koja su nas zadesila i koja će nas tek zadesiti.Već je bila jesen kada smo pisali tekstove koji su falili i snimali pesme, kada je Kuer uradio prvi miks pesama, koji nije opravdao naša očekivanja i tu se nađosmo u dilemi – šta raditi što se tiče produkcije? Da li juriti nekog od poznatih repera da nam pomogne u radu, da li raditi i dalje u kućnoj varijanti ili nešto treće? Posle probane prve dve opcije, odlučismo se za treću. Obratio se ja drugaru iz kraja koji je u međuvremenu postao glavni tonac kod jednog eminentnog muzičara sa domaće scene da vidimo može li nam on (drugar, ne eminentni muzičar) odraditi produkciju albuma u vidu miksa i mastera. Pogodismo se mi i rad na tom delu posla je otpočeo tamo negde u oktobru 2006. Dosnimili smo strofe koje su falile i čekali na tu produkciju dobrih 9 meseci, što zbog odlaganja zbog frke kod eminentnog muzičara sa domaće scene, što zbog lickanja pesama, što zbog ovog i onog. I eto, nakon nekoliko mikseva, tone preslušavanja pesama i podešavanja svega što treba, miks i master su bili gotovi pre nekih 10 dana.E, a omot, to je tek priča… 30 različitih ideja, 30 različitih priča o tome kako bi trebalo da izgleda i kako će brzo biti gotov, dovelo je do toga da se dizajn istog kontemplirao pola godine i jače, da bi na kraju bio gotov za sve ukupno manje od mesec dana. A ja bih vam ovo kucao nekih pet dana ranije da je producent i dizajner poznat kao Kuer poneo isti taj omot na štampu kad je trebalo. Al’ reče čovek da ga je stavio na USB, a da je izgleda negde u putu on ispao sa istog, pa ga zato na njemu nije bilo kada je odnešen u štampariju. Kosmičke sile van našeg zemaljskog poimanja su se urotile protiv mladog Parovića, pa hajde da mu poverujemo, jer sigurno njemu nije lako. :))Diskovi su odštampani tokom prošle nedelje, kod Mileta cara iz BIGZa, zamalo sa pogrešnim brojem telefona CRZa, jer Kuer ne može da se snađe na tastaturi i meša 3 i 9 valjda, tako nešto, uglavnom, sasvim logično objašnjenje. Danas su omoti doneseni sa štampe i ostalo je da se narežu diskovi i saviju omoti (Tozo, ne treba nam tvoja pomoć, tu prostu mehaničku radnju možemo i sami da obavimo :)) i disk se nalazi u prodaji. Dakle, već ovih dana. I eto, otud ta silna odlaganja diska, koji je trebalo da izađe u junu 2006., a izlazi u maju 2007. Zato je na kraju i prestala priča o istom, da se ne bi malerisalo, al’ mislim da sada već može da se govori o gotovom proizvodu, na rizik da se Bog nekako okrene protiv nas i opet da se desi nešto što će nas baciti nekoliko koraka unazad. :))To bi bio taj EP o Arhitektima… Slušamo se ovih dana.