I Ceca je samo čovek

Na koga smo mi to stalno ljuti? Kao društvo, kao narod, kao zajednica. Da li se iko ikada zapitao odakle potiče srž svega što nam ide na onu stvar? Ja se ponekad zapitam, ali mislim da još uvek nisam došao do pravog odgovora. Ili bar nisam siguran u njega. Zašto neke od nas pesma, spot ili sama pojava Jelene Karleuše tera u teskobu i zlokobne misli. Prestaću da stavljam znakove pitanja, jer će mahom sve ovo biti retorički. Da li mi zaista mrzimo Jelenu Karleušu kao osobu koja ni na koji način ne ugrožava našu egzistenciju, ili nam zapravo smeta nešto drugo. Oni koji su se malo više interesovali za filozofiju, znaće da postoje dve škole: dualizam i materijalizam. Kod dualizma se čovek posmatra kao sklad materijalnog i duhovnog, dok kod materijalizma ovo drugo ne postoji. I kada se kaže “duhovno” ne misli se baš samo na ono što religije pretpostavljaju. Bar postoji opet drugi pravac koji tako ne poima stvari. Uglavnom, da ne davim, zadržaću se samo kod podele.  Šta mi mrzimo, osobu (u ovom slučaju Jeca) kao materijalno biće, ili zapravo treba kopati dublje. Ako dođemo do duhovnog, i same osvešćenosti osobe, onda to definitivno kod nje ne volimo, zar ne? Jebena kravetina je rekla da je mozak polni organ i umislila da je napravila revolucionarno gledište na seksualne odnose. Kopajmo još malo dublje. Da li je ona kakva jeste zato što je produkt okoline iz kakve jeste. Možda. Najlakše je kriviti državu. I najčešće jeste ispravno. Ali, da li je država kriva što u nama neobuzdano samo raste bes prema svemu i svačemu. Ne ograđujem se, i sam spadam u tu kategoriju. Postali smo loši ljudi, puni negativne energije. Izopačeni. Sada svi imamo jako primetno merilo sa dva aršina, i to se više ne čuva za uzak krug ljudi. Sada svi vidimo, i to je jezivo.  Ne možeš kriviti državu za svoj neobuzdani bes. Kažem neobuzdan, jer mislim na neopravdan u mnogo slučajeva. I kažem dva aršina jer svi mi jebemo ribe koje slušaju tu Jecu, Cecu, Pecu i Dinču the paora. I one jebu likove koji slušaju rep, punk, džez i haus. Inače, rekoh to pre neki dan, a mislim da je ključno za srpskog muškarca: Ako skapiraš Cecu i zašto se ribe seku na njene pesme, skapirao si i ženski rod. Good game. Prema tome, vi što ste do koske hardkor i mislite da vam je ceo taj estradni establišment kriv jer ste  po ceo dan neispavani i neostvareni, nemojte sebe lagati. Opet, ne ograđujem se od ostalih, bar u nekim aspektima. Neko koristi ironiju da ukaže na te izvrnute ljude i društvo. I slažem se. Cane se ceo život na svoj način bori protiv šunda, a borili su se I veći od njega. I mi treba da se borimo, ali mislim da smo malo zalutali. Bez prioriteta, bez definicije, bez jasnog plana u glavi. Kao takvi prestali smo da se okrećemo sebi samima. Svojim najbližima okrećemo glavu. Baš smo se zaboravili bre, jebote. Moramo raditi na sebi. Što kaže General Woo “…I mene kompleksi muče, ali ne nabijam ih nikom, već ih ostavim kod kuće.” Nikad nisam voleo da glumim nekog gurua koji poziva svoje okruženje na nešto, ali ih stvarno voleo da se svi preispitaju, ili da bar to konstantno pokušavaju. Samo sa jednim ciljem, da budemo bolji ljudi. I da umesto u CV, u onaj deo gde treba da stoje lične osobine, umesto “ambiciozan, komunikativne veštine, dinamičan i timski orijentisan” možemo samo da napišemo JAKO DOBAR ČOVEK.
Jebote, opet su počeli da daju “srećne ljude” na rtsu. Ja bih zaista da budem dobar čovek, ali koga oni više zajebavaju, alo!
Još jedan pokušaj.
Kriva je država.