Četiri je ujutru. Sedim u krevetu, laptop u krilu, žena pored spava. E, nevezano za to, roknuo sam ol in. Jedan prati. Mislim da dobijam. Da, da. Mačko iskusna. Dablapovao sam se, što dosta menja situaciju u ovom blogu. Slušam Skubi – “Baos” kompilaciju, onako, predpremijerno. Igram poker. Do malopre sam igrao poker zapravo, sad sam ugasio. Ova pesma “Ispitni Rep” je najbolja na kompilaciji, dođe mi da upišem fakultet neki dok slušam. A DJ Rokam je naš najbolji dj za ubacivanje ovih katova na pesme i slično, to sam isto ustanovio malopre. E, sad. Juče je šest ujutru. Sedim u krevetu, laptop je sprat ispod, mrzi me da siđem, mobilni je u rukama, žena spava pored. Primeti da ne mogu da spavam već dve noći, al na stranu to. Kucam po forumu, smislio sam konačno da mi se pesma za “Baos” zove Alarm, umesto Ljubav preko šoferšajbne, radnog naslova za koji je zaslužan Suprim, a koji se vukao za pesmom do finalne verzije omota. E, kucam ja na forumu u vezi toga, i zvoni alarm neki u stanu. Fazon, šest ujutru, au. Paranoja. Sudbina. Glupost. Ni to nije zapravo bitno, shvatio sam posle da je taj naslov ljubav preko šoferšajbne mnogo produktivniji nego alarm, jer realno, svako će pre da pusti da čuje šta je koji kurac ljubav preko šoferšajbne nego alarm, a i lakše je pronađeš na nekom guglu. Nego, jednom ću da se brate upišam u krevet kolko me ponekad mrzi da ustanem. Minut.
The Easst je na jednom nastupu u Rumi tako pre sto godina prekinuo nastup na pola da ode da piša, onda se vratio i nastavio, dok su ga svi čekali. To mi je super fora, morao sam da je iskoristim, makar u blogu. A i niste me čekali. Još sam i cigaru zdimio. Napolju je magla i hladno. Kad nemaš o čemu, s ljudima pričaš o tome kakvo je vreme. Gde sam stao. Da, igram poker, blajndovi četiri i dva centa. Beda bedna. Nerviram se kad izgubim sto dinara. Tako mesec dana već, kladim se i igram poker. Kad padnem tiket, dobijem na pokeru i obrnuto. Začarani krug, al bitno da se novci obrću. I dalje prodajem diskove. Sad sam u prodaju stavio i “Čekanje je mučno”, moj prvi album od pre šest godina, i prodao sam dovoljno komada da imam za kartu do Zlatibora, gde planiram da provedem jedno dve nedelje odmah posle Nove godine. Zabole me da li se i koje slovo u navedenom delu piše veliko, nije u tome poenta. Ovu rečenicu sam pokupio iz Suprimovog bloga ispod, koji sam pročitao pre nego što sam pustio kompilaciju. Uglavnom, da spomenem i poentu posle svih ovih trivijalnih stvari. Nije što smo naši, al mnogo nam je kvalitetna i muzika koju pravimo i ovi blogovi koje pišemo, i novi sajt koji će uskoro biti gotov, juče smo ga Kuer, The Easst i ja razrađivali u studiju. Poenta je da mi je palo na pamet da bi na nekom drugom mestu verovatno i zarađivali od svega toga što radimo, al da je tako verovatno bih se do sad navukao na neku drogu ili bih izgubio kuću na nekom pokeru kladionici, ili bih zaista završio neki fakultet pa bih imao posao i sad bih spavao jer sam umoran došao kući, a trebalo bi da ustanem za koji sat da idem na posao. A žena što pored spava, nju sam spomenuo čisto da ne ispadne da sam totalno neki ortak što sedi sam gajbi u pola noći i očajava nad svojim životnim aktivnostima. Spava jer je umorna došla kući, treba da ustane za koji sat da ide na posao. E, a poenta o toj poenti do koje sam došao je da zapravo nije uopšte bitno ni gde živiš, ni šta radiš, ni s kim, bitno je kako ti je. Meni posle čitanja blogova i kompilacije preslušane i ovog brejnstorminga tolko dobro, da možda čak i zaspim sad. Aj.

httpv://www.youtube.com/watch?v=yjnvSQuv-H4

Share: