Nedelja. Sabio sam još jednu radnu nedelju od 60ak sati u gradu blizu Beograda i konačno je došao taj jedan dan, koji se u modernom kapitalističkom društvu besramno izdaje za vikend. 
Opet sam se probudio neispavan, jer sam sinoć imao izbor – ili da zakuntam u 22 i da ustanem u 6, igram Soni ceo dan i budem naspavan za ono što me očekuje od sutra, ili da odem do grada i izdivljam kao ortaci iz Suprimove Uzbune, pa da budem danas mamuran i igram Soni određen broj sati kraće. Odabrao sam ovo drugo. Sinoć smo nastupali na Svi kao 1 festivalu i delili smo neke diskove sa bine. Neke smo i bacali. Neke sam i bacao kao šurikene ka publici (iako je načelni dogovor bio da se to ne radi) te smo danas dobili primedbu da je disk sleteo na nečiju glavu. Izvinjavam se zbog toga, ali na kraju ispako je da je to najbolji način da svoju muziku uteraš nekom u glavu. Ili oko. Ispraksovao sam se u bacanju diskova, mogu ti reći, još od EXIT06 kad sam iz publike pokušavao diskretno sa 30 metara da Dizzee Rascal-u dodam naš prvi Promo disk. Dobra vremena.
Nekako sam se probudio jutros, oko 11, sa manjim mamuukom nego što sam se nadao, ali i sa manje elana. Čekala me je nedelja, koja se, kako rekoh, mučki i bez imakvog povoda u mom životu izdaje za vikend. Treba šetati psa. Treba otići na košarku. Treba skicirati drugu polovinu nove kuhinje. Prošetao sam psa – opet je pravila sranja kad smo nailazili na druge kerove, stara priča. Bio sam na košarci – u startu sam dao do znanja da nisam raspoložen za plesanje sa dva plasirana udarca u grkljane. Bio je muški basket bogme. Vratili smo se sa naduvenim dušnicima, pocepanom usnom, crvenim rukama i ramenima i noktom na nožnom palcu koji od danas ima zdravu žuto-teget boju. Nije loša kombinacija. Možda uradim tu kuhinju u tim bojama. Kuhinju nisam skicirao – ako je čekala od avgusta, čekaće i do decembra.
Deluje mi kao da sam malopre ustao, a već sam okupan, obrijan (ili ipak ne), opeglan i spreman da zaplovim moždanim talasima REM faze.
Izuzetan “vikend”. Pomisao na to da ću sledeći dočekati sa istim opcijama i rasporedom, blago rečeno, tera me da zavežem gajtan od pegle za genitalije i bacim se sa Starog savskog mosta, koji valjda održavaju ovih dana, mada ti ne mogu reći sa sigurnošću jer Beograd “vidim” samo ukoliko subotom odaberem onu drugu opciju.
Laku noć. Progres ne može da čeka.

Share: