Mamurno jutro i pingvini sa Madagaskara. Često mi pingvin upadne u tekst. To je moj sporedni ortak, moj Preža Milinković.Hteo sam da se požalim na temu tvitera, fejsbuka, kolumne vamo, tekstova tamo, dragi dnevniče pročitaću te na času srpskog. Odštampaću te na majici. Treba sve to rasporediti i uspostaviti balans. Poslednji tvit Željka Joksimovića glasi: “Dobro jutro, ovde je mracno i pada kisa….mada, moze da bude inspirativno.” Dakle, i on misli da je inspirativno jutro, aj da proverimo to. Sad vidim da je i u Tuzli kiša, a u Puli sunce, zapravo, odgovori na ovaj njegov tvit predstavljaju vremensku prognozu u regionu. Ljudi koji će verovatno danas nekom reći – pričao sam jutros sa Željkom Joksimovićem. Tako sam i ja razmenio tvitove sa Jelenom Trivan na temu koncerta Zdravka Čolića i njenih godina. To su neke trivijalne stvari koje mogu biti zanimljive. Ustvari, bile su zanimljive, sada raste neki hajp oko tvitera, pa su ga napale domaće_poznate_ličnosti, ta neka okupljanja tviteraša, pa iste te poznate ličnosti koje posećuju okupljanja i sve u krug. Kapiram da iza svega toga stoji neki (čitaj nečiji) viši cilj, nebitno, samo nam uvedite PayPal pa se okupljajte posle toga i svaki dan ako vam je stalo do druženja. Od kad su počela dešavanja na Kosovu pre neki dan, počeo sam da pratim situaciju upravo preko tvitera, fazon medijski rat i nekoliko tipova ljudi koji neprekidno pišu o svemu tome, dosta raznih dez/informacija. Ortak mi je rekao da se zaluđujem, da mi nemamo sa čime da ratujemo i da se ništa neće desiti dole, rekao sam mu, kako nemamo? imamo palice, fantomke i air max. Posle nekih pola sata pojavio se onaj snimak paljenja, i bio sam potpuno u pravu. Dreskod srpskog modernog vojnika. Zaboravio sam još jedan deo opreme na koji su me potsetili kerovi sinoć na Trgu. Skupili smo se, u Beogradu, ne na Kosovu, da se dogovorimo oko puta u Češku, na ovogodišnji Hip Hop Kemp, nas desetak u krugu, a onda su nas sa svih strana okružile uniforme. Lične karte. Ok, šta radite ovde, blabla, zabranjeno je okupljanje na Trgu, idite na drugo mesto, pitah gde preporučujete da se sklonimo? kaže glavni baja – bilo gde samo ne ovde. – Proveri mu torbu. I odvedoše Uroša sa strane da otvori ranac. A onda se pandur dohvatio knjige koja je bila unutra. “IGRA PRESTOLA”. Pažljivo je uzeo da lista, da čita delove, obruč oko nas se stezao. Šalim se, nije, al je tenzija rasla. Potpuno sam ih skapirao, mi smo za njih bili neki Obraz, Nacionalni Stroj, 1389, a ta knjiga je za njih bila dokaz, “Majn Kampf”, naša vodilja, a okupili smo se na Trgu da bi, ne znam, zapalili one krave u znak podrške Srbima na Kosovu.Hteo sam da se požalim na temu govana koja nas okružuju. Ona muva što ceo dan lupa u staklo iako su pored otvorena vrata. Nisu problem ta govna, nego što se lepimo ko muve. Kako misliš, tako će ti biti, a dosta njih je prestalo da razmišlja. Muve bez glave.

Share: