Prekjuče smo posle ne tako duge pauze, ponovo osposobili studio. Sad je svežiji, okrečen do kraja nekim teget momentima, nekako kompletnije izgleda, ustvari, izgleda kompletno, šta serem. Ko je bio ranije, zna kakva je atmosfera vladala tu, e pa, sad je još bolje. Nova, bolja, veća, lepša! 🙂 zvučna karta je takođe instalirana, a monitor je dvaes-dvaaaa, što bi rekao Žobla. Verovatno ćemo uskoro nove slike okačiti na sajt pa ćete videti. Nego..Sinoć smo snimili prvu pesmu u novom okruženju. RJD2, pivo, Supreme i ja. Znači, euforija koja je nastala nakon što smo završili gajbu, ovaj, pesmu, u potpunosti je bila na nekom dvehiljadečetvrta sranju. E, sad, šta je bilo dvehiljadečetvrte, pete? Tad su likovi, barem iz mog okruženja, čim snime pesmu bili toliko srećni i ispunjeni, da su jedva čekali da je podele s ortacima gde god ih našli u tom trenutku, msn, forum, telefon.. i dok ceo taj proces traje, naravno, na ripitu slušaš samog sebe, i nikad ti bolje. Tad nije bio fazon ove generičke poruke po majfejsovima, gde ne znaš ni kome se obraćaš, a često ni šta mu pričaš, al važno da imaš dobru profil picture. Kad snimaš zbog sebe, za sebe i kad te to toliko ispuni da jedva čekaš da podeliš, onda znaš da radiš pravu stvar. U tome je razlika između nas i većine. Kad kažem nas, ne mislim samo na rezače, nego na one koji znaju o čemu pričam, jer realno rečima ne može to da se objasni. Mislim da sam se potpuno izgubio u ovom objašnjenju, al nije ni bitno, fascinantna stvar u celoj priči je što smo u toku pisanja versova imali pauzu jer je trebalo izneti veš mašinu iz kola i odneti je na prvi sprat, što smo i uradili, i to iz_cuga. Znači, rep totalni.

Share: